Jebanje nije greh, ma dobro jeste, ali ipaaaak...
Znam koliko nemoguće, u nečijim očima čak i žalosno može da izgleda ovo moje provlačenje kroz život. Nije problem u meni, i nikada neću dozvoliti da bude. Sve vam se to čini kao deo iz nekog neuspelog romana. Ali pomislite li vi ponekad da se stvarno te stvari mogu dešavati u vašem komšiluku?Oh verujte meni na reč, ovo što se dešava meni ne može da bude toliko daleko od svih vas, neki se plaše, zašto? Jer većina vas sumnja da upravo vi niste glavni akteri moje priče, ne bojte se, neću vam spominjati imena, na kraju ostalo mi je bar još malo ponosa, ako niček drugog nije i nije ni trebalo da ostane, ostalo je još malo ponosa, čisto da znam ko sam i zbog čeka to radim.
Juče... Zanimljiv dan. Bila sam kod ginekologa (za svaki slučaj idem s vremena na vreme kod tog mladog gospodina u odelu, čisto radi prevencije). Za sada sam zdrava, dao mi je vaginalete, ako se pojavi sekret, da kucnem u drvo još to nisam imala potrebu da koristim. Za divno čudo on je jedini muškarac koji me toliko često vidja golu, u veoma provokativnim pozama, a nikad ne pokuša ništa. Čini mi se da medicina ubija libido... A u kurac, morala sam baš da upišem medicinsku školu, nadam se da me to neće sputavati u mojim budućim poslovima. Ako se jebanje može tako nazvati. Sinoć mi je palo na pamet nešto. Ja sam kurva, a i nemam svoju sopstvenu tarifu. Mislim da moje mušterije ne vole kurve, i da im je lakše da misle, da se sami zavaravaju kako ja ležem u krevet (odavno nisu isključena ni druga mesta) sa njima iz ljubavi ili makar iz fizičkog zadovoljstva. Stoga im prepuštam da oni sami na kraju odrede cenu, vešto se zavaravajući da je to samo mali znak pažnje, a ne lova kojom plaćaju svoje seksualne maštarije. Jbg njima lepo meni još lepše.
Juče me je inače u sred bela dana pozvao neki nepoznati br. Rekao je kako odavno želi da izjebe moju lepu crvenu pičkicu (to su njegove reči) ali, ... nema love... ja jadna šta ću pravim se fina kao ne jebem se sa strancima, a pogotovo ne za pare. I on kao tu sve nešto fino, kao izvinava se, nije znao, sve kao nešto se izvrce. Vidim čoveku neprijatno, ja se tu malo smekšam i mi počnemo da vodimo ozbiljan razgovor. Sve divno i krasno, da bi se na kraju ispostavilo da mi je to komšija (sreća pa sam naučila da se ne dogovaram za seks preko telefona). Moj komšija, prelep crn, crne oči, sav nekako izdefinisan... Jooooj, kada mi je rekao ko je sva sam se stresla, to je bila ona predivna jeza koja me inače obuzimala samo u onim kratkim trenucima tik do orgazma (koji sam inače, pored svog napora, mogla da ostvarim samo strastveno se igrajući sama sa sobom). Dogovorili smo se da ćemo se videti, i videli smo se danas oko 14.30, u jednom kafiću. Jbt kakav je pomišljala sam u sebi dok je spretno poput divlje mačke prilazio mom stolu. Zamislila sam nekoliko vrućih scena, ma sve sam gaćice navlažila, ni jednog muškarca nisam toliko želela u sebi. Problem je što nisam znala kako da mu to stavim do znanja, a da ne ispadam laka u njegovim očima (a kako da je meni to ikad bilo bitno, sama sebi postajem smešna). Uglavnom, to je bila samo kafa i ništa više, nekako nevino pijenje kafe, bez ijednog vrućeg pogleda, ili bilo kakve namere koja je mogla da se vidi, makar sa njegove strane. Pored njega tako hladnog i nezainteresovanog, ja sam gorela, gorela u svakakvim maštarijama. Večeras ću ostati u kući. Ne osećam se dobro, mislim da večeras neću moći da legnem ni sa jednim drugim osim sa njim. I evo već sada, ma čim pomislim na njega, osetim onu vrućinu medju butinama. mmmmm mislim da mi jedna ruka beži (aaa malo mi je nezgodno da kuckam rukom, i to levom, dok drugom pokušavam da uzbudim sama sebe) Čudan je ovo oooosećaj, nekako imam filing da trenutno pokušavam da svršim samo na imaginarnu stvarnost, ne na njega, već samo na njegovu predstavu kao čoveka. MMM gore dole,, levo desno, ooooo... nastaviću kad više ne budem morala da nabadam levom rukom i da se izvijam ...
